Žene.

Tri žene su se srele kod bunara, gde su došle po vodu. Zapričale su se o svojim sinovima.

- " Trebali bi ste čuti moga sina. Kako samo prekrasno peva, kao slavuj! "

Druga žena se hvali: " A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan. Kada baci kamen u vis, on skoro dotakne oblake! "

Treća žena je ćutala. Na to su je počele prve dve žene provocirati: " A tvoj sin? " - Ne znam šta bih vam pričala. Moj sin je mlad, običan dečko, kao i svi drugi. "

Žene se upute kući noseći teški teret na glavi. Treća žena je i dalje ćutala, osećajući neugodnost. Sunce je sve više sijalo, teret je sve bio teži. Odjednom žene ugledaju svoje sinove na ulazu u selo.

" Počujte kako moj sin lepo peva" - uzviknula je prva.

" Pogledajte moga sina" , ushićeno će druga, " kako visoko baca kamen. Divota! "

Treći sin potrča ka majci i uzme joj teški teret sa glave.  

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=163391

Priča o ljubavi

Nekada davno postojalo je ostrvo na kome su živeli: Sreća, Tuga, Taština, Bogatstvo, Znanje i Ljubav.
Jednoga dana je objavljeno da će ostrvo potonuti, tako da su svi, koji su imali, pripremili svoje čamce i otišli.
Ljubav je jedina ostala. Želela je da bude tu do poslednjeg trenutka. Kada je ostrvo skoro potpuno potonulo, Ljubav je odlučila da potraži pomoć.

Bogatstvo je upravo prolazilo pokraj ostrva u velikom čamcu.
Ljubav je rekla: “Bogatstvo, možeš li me povesti sa sobom?”
Bogatstvo je odgovorilo: “Ne, ne mogu. Imam mnogo zlata i srebra u čamcu i nema mesta za tebe.”

Tada je Ljubav odlučila da potraži pomoć od Taštine koje je tu prolazila u prelepom čamcu.
“Taštino, pomozi mi!”
“Ne mogu ti pomoći Ljubavi. Pa ti si sva mokra i možeš uništiti moj čamac.”

Posle Taštine naišla je Tuga, pa je Ljubav i od nje zatražila pomoć.
“Tugo, molim te, pusti me da idem sa tobom!”
“O, ja sam tako tužna i treba mi samoća. Ne, ne mogu te povesti sa sobom.”

A onda je Sreća prošla pored Ljubavi, ali je bila toliko srećna da nije ni primetila da je ostrvo skoro sasvim potonulo i da Ljubav traži pomoć. A Ljubav ju je zvala i zvala!

Odjednom, začuo se glas: “Ljubavi, dođi, ja ću te povesti!”
Ljubav je bila toliko zahvalna i srećna da se nije setila da upita stranca kako mu je ime. A stranac je, čim je Ljubav iskrcao na obalu, otišao svojim putem.

Tada je Ljubav upitala Znanje ko je bio ovaj stranac.
Znanje je odgovorilo: “Bilo je to Vreme!”
“Vreme?!”, začudila se Ljubav, “ali zašto mi je baš Vreme pomoglo?”
Znanje se nasmejalo i sa dubokom mudrošću odgovorilo:
“ Zato, jer je jedino Vreme sposobno da shvati koliko je Ljubav velika! ”

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=163318

Stara, dobra pričica

Jednom beše jedan mali dečak koji je imao lošu narav. Njegov otac mu je dao punu kesu eksera, i rekao mu da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom zakuca jedan ekser u ogradu.

Prvog dana dečak je zakucao 37 eksera. Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio da kontroliše svoj bes, i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu. 

I tako je došao dan kada uopšte nije pobesneo. Rekao je to svom ocu. Otac mu je odgovorio da svakog dana kada bude uspeo da kontroliše svoje ponašanje, iz ograde iščupa jedan ekser.

Dani su prolazili i jednog dana mali dečak je bio u stanju da kaže svom ocu da je iščupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku, i odveo ga do ograde.

Rekao mu je: " Dobro si uradio sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikada neće biti ista. Kada u besu kažeš neku stvar ona ostavlja ožiljak, kao što su ove rupe na ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož, ali posle toga nije važno koliko puta kažeš da ti je žao, rane ostaju. "

* Pouku izvucite sami. 

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=163287