Ako ti sreća još uvek nije došla, to samo znači da je ogromna.
I da se kreće malim koracima.
Stara, dobra pričica
Jednom beše jedan mali dečak koji je imao lošu narav. Njegov otac mu je dao punu kesu eksera, i rekao mu da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvog dana dečak je zakucao 37 eksera. Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio da kontroliše svoj bes, i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.
I tako je došao dan kada uopšte nije pobesneo. Rekao je to svom ocu. Otac mu je odgovorio da svakog dana kada bude uspeo da kontroliše svoje ponašanje, iz ograde iščupa jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog dana mali dečak je bio u stanju da kaže svom ocu da je iščupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku, i odveo ga do ograde.
Rekao mu je: " Dobro si uradio sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikada neće biti ista. Kada u besu kažeš neku stvar ona ostavlja ožiljak, kao što su ove rupe na ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož, ali posle toga nije važno koliko puta kažeš da ti je žao, rane ostaju. "
* Pouku izvucite sami.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=163287
Slažem se sa vašim mišljenjem. Ali opet, u pravu je Roksana, postoje osobe koje nikada ne nauče. Ili možda prekasno shvate, a suviše su tvrdoglavi i ponosni da priznaju greške?
Svi smo mi drugačiji, mnogima nije problem odmah da kažu to famozno izvini, neki čak i znaju da se sudrže, a neki nikada ne otkriju da li se kaju.
U svakom slučaju, mi ćemo se truditi da nemamo ovakve ispade:)
Ponekad nismo u stanju da se savladamo, zabijemo taj ekser kao da moramo, a vreme ide dalje.
Često rane i nisu prave, ne bole, jer su zadate iz obesti, ne uvek iz mržnje, neko zabode ekser tek da bude zapažen, drugačiji od ostalih.
