Ako ti sreća još uvek nije došla, to samo znači da je ogromna.
I da se kreće malim koracima.
Kriva sam ipak ja!
Želim da se promenim. Upravo sam shvatila kako sam razmaženo derište. Imala sam malu "raspravku" sa tatom, i stidim se. Zapravo, ovih dana ima više tih malih svađica sa njim. Jednostavno, nismo na istim talasnim dužinama.
Krivo mi je, jako. Ubija me pomisao na to kako se oni muče da mi sve obezbede, a ja tako vraćam. I sad mi je krivo što me nisu tukli kada sam bila mala, već su i to preskočili.
Trude se iz petnih žila da imam sve. Daj pare za mesečne karte, za školu, rate, prijave ispita, garderobu, užinu i opet sam skot. Ma to je mala reč. Pre sam mislila da je to njihova dužnost, u fazonu "to je vaša obaveza, znali ste šta vas čeka"... Promenila sam odavno to mišljenje, ali očigledno nedovoljno čim sebi dopuštam ovakve ispade.
Ispala sam odvratna.. A još odvratnije je to što imamo isti karakter, i niko ne želi prići prvi.
Užasan osećaj mi prolazi telom, hoću da nestane, sad odmah. I umišljam kako će mi biti lakše kada se lepo "ispovedim" ovde, ali ne, džabe se zavaravam. :(
I znam da ovo nikoga ne zanima, ali meni je lakše. Poslednjih dana, ovo mi je jedina uteha. Tako da slobodno preskočite moje priče, ništa zanimljivo nećete naći..
I za kraj...
Mama, a pogotovu ti tata, IZVINITE, nisam ja ustvari tako loša ćerka. Znam da nikada nećete ovo pročitati, ali ja vas volim, istinski, i zahvalna sam vam na svemu.
Mislim da je došlo vreme da vam to i kažem, u 6. oka.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=163244
Da, taj post se baš uklapa sa jučerašnjim događajem. Iskupila sam se, na par načina, i osećam se bolje, kao pravi čovek:))
Evo sad banuh na tvoj blog i čitam post Stara, Dobra Pričica nekako je super došao baš nakon ovog posta. Nadam se da si iz priče nešto naučila. Veruj mi, svakog puta kada iznerviram mamu, imam onaj osećaj mučnine koji nikako da prođe dok se na neki način ne iskupim, bilo da kažem ili da pokažem da mi je žao. Pokušaj, vredi veruj. Svima će biti lepše. ;)
Kaži im. A ja ću dati mojoj ćerki da ovo pročita. Verovatno se i ona jedi kada mene nasekira. :))) Eh, bar se nadam! :)))
Kaži, svi ćete se bolje osećati i negovaćete bolje odnose.
Znaš, rofitelji rade najbolje što umeju i sa najboljim namerama. I ja sam bila buntovna ćerka, sada sam majka, prilično liberalnih stavova, život me naučio, nisam ni nalik mojoj mami.
Najbolje da to: "u 6. oka" sprovedes u delo.
Prvi korak je da shvatas svoje greske. Znaci samo bolje moze biti. Nemoj biti impulsivna, ne cini nesto zbog cega ces se kasnije kajati. Voli, i pokazi da volis.
Bice sve ok :)
