Uzmi boje, i nije važno da l' su moje ili tvoje :)

Kiša... Nikada je nisam volela. Uvek je u meni izazivala neko negativno raspoloženje, dosadu, a 'vala i pospanost.

Međutim, danas je drugačije. Nije mi smetala. Čak sam i uživala dok sam trčala, žureći na fakultet.

Videla sam Sunce. U svojoj duši, doduše, ali videla sam. Bila sam presrećna. Nemam zašto, ništa posebno se nije desilo što bi obeležilo ovaj dan, ali neka sreća u meni, veselje je nastupilo. Konačno!!!

Posmatram kroz prozor kapljice, žure, jure, utrkuju se. Shvatila sam da je vreme za promene. Doduše, mlada sam, pitanje je sada šta promeniti kada su se neke stvari tek razvile. Ali želim nešto novo da unesem u svoj život, željna sam toga.

Juče mi je jedna devojka preporučila origami. Nikada ne bih ni pomislila da bih mogla da to pokušam. Ali evo, danas, svečano objavljujem da imam novo interesovanje. Da, ja, baš ista ta D., koja nikada nije imala neki hobi.

Sve šašavije stvari počinju da mi se sviđaju. Daju mojim danima neku šarenoliku notu. Ah, kako sam srećna. 

I zato više nikada neću tražiti razloge za tugu, već sitnice za sreću. 

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=163208